četvrtak, 18.02.2010.
Bugin dnevnik
Napokon sam se i ja dovukla na ovaj blog (nažalost blog nisam mogala nazvat Buga obzirom da takva već postoji ,pa sam se sakrila iza gazdaričinog nicka "ViBiDa"-pametan sam ja pesek:)),već dulje vrijeme razmišljam da svoja razmatranja podjelim s nekim i kad sam vidjela da su moji prvi susjedi s brijega (svi redom veći lajavci od mene- nije da ogovaram al onaj Bront...) na blogu , a poneki su objavili i knjigu..he..eto i mene, bez nas maksimirskih peseka ni šuma maksimir ne bi bila niš.
OK.ajmo od početka. ja sam buga ,bigl odnosno biglica cca tri godine stara poprilično nevinog izgleda i vjetropiraste čudi (al bar ne lajem ko neki..) Dovukli su me iz nekog sela pokraj Bjelovara i priznajem u početku baš i nisam izgledala blistavo (sva sreća da nije sve u ljepoti),dobro i naglasak mi je malo bio čudan hmmm i koža nekak ofucana ,čak se i onaj veterinar na bukovcu nasmijao kad su mu rekli da sam bigl.
No dobro nećemo sad taj žalosni početak ,ko i svako malo seljače brzo sam se privikla na svoj novi dom i kamuflirala se s novim naglaskom,nabacila malo ulja na kožu iiiiiiii..da me vidiš izvježbala sam i pogled onak dug i značajan...u početku sam bila skromna i vesela,relativno malo papala i čak nisam ni neke velike štete radila,poslije kako je moj ugled u domaćinstvu rasao magla sam si i male psine dopustit :.Počela sam s nekom cipelom , pa jastukom,a onda sam prešla na ruske klasike (nisu nešto) ..mmm..naročito mi je bila fina knjiga iz talijanskog (to je bilo čisto zbog naglaska)..,al to više ne radim,zapravo i neznam zakaj sam to radila.
Hm u nekom trenu u životu te nekaj čopi i to radiš..poslije se pitaš kaj ti je upće bilo..
No dobro onada sam nekak odrasla i počela se zanimat za okolinu..e to je bio period..
ne bi prošlo deset dana da ne odlutam nekam,nije da me nisu vodili u šetnju i nije da nemam vrt,al tak..nešto bi mi zamirišalo i ode ja..kaj je najbolje neki puta sam se i sama kući vratila (bila sam zmazana i smrdljiva opće neznam zakaj su me natrag primili..bit će zbog pogleda), a
neki puta bi me po čipu dobri ljudi kući doveli(dragih li ljudi) .Kad se sad sveg sjetim ...nije da nije bilo lijepo u tim lutanjima ,al kad bolje
promislim sve sam to imala i doma..
- 14:32 -
